МЛАДИ ЕКОЛОЗИ АРАНИЦКОГ ПОСЕТИЛИ ЈП"ВОДОВОД" ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ВОДА
- Детаљи
- Датум креирања: петак, 23 март 2012 16:51
- Датум последње измене среда, 27 новембар 2013 22:04
Светски дан вода, 22.марта, млади еколози Основне школе "Симеон Араницки" и Основне школе "Херој Јанко Чмелик" су у оквиру обележавања еколошке недеље посетили ЈП"Водовод". У договору наставника географије ове две школе са директором ЈП"Водовод", господином Јовом Бијелићем поновљено је прошлогодишње заједничко обелажавање светског дана вода. Ученицима је омогућено да виде бунаре воде одакле се црпи вода из дубина од око 110м, затим су посетили извориште воде одакле се вода дезинфикује, пречишћава и усмерава ка домаћинствима у Старој Пазови. Ово све уз стручно предавање одговорних људи овог предузећа дало је утисак незаборавог боравка на местима која се не виђају свакодневно. Сазнало се више о води, значају и начину да нам дуже траје у употребном стању. После теренске посете ученици су посетили дирекцију ЈП"Водовод" где се домаћин побринуо да се деца освеже и добију пригодне поклоне. Заједнички утисак је да је посета успела и да се за обележавање овог дана у следећој години покуша укључити и већи део грађанства и локална самоуправа.
Више фотографија можете видети у нашој галерији!
Наставник географије
Синиша Симендић
У нашој школи обележена је еколошка недеља. Тим поводом ученици нижих разреда организовали су пригодну приредбу. Ученици 2-3 одељења представили су се рециталом „Еколошка песма“,а ученици продуженог боравка драмским приказом „ Чудесна шума“.Ученици приредбе делили су папире са еколошким порукама. На крају приредбе прваци су на поклон од школе добили еколошке атласе који ће им помоћи да чувају и негују природу. Дан је протекао у лепом расположењу и надамо се да ће убудуће наши ученици учествовати у оваквим приредбама.
Поводом обележавања светског дана метеорологије 23.марта, и две године од добијања имена, а поводом обележавање еколошке недеље у Основној школи ˝Симеон Араницки˝, чланови Школске метеоролошке станице ˝ОБЛАЧИЋ˝ са својим наставником посетили су Републички хидрометеоролошки завод Србије који се налази у Београду. Љубазношћу директора Петковића и начелнице одељења за метеоролошко бдење Јованке Андрејевић, наши чланови су се упознали са начином рада једне од највећих установа овог типа на Балкану. Упознали су се са метеоролошким инструментима за класична мерења као и са аутоматским мерењима временскух података. Између осталих очитавали су податке класичним термометром, барометром, хигрорафом, барографом, хелиографом, затим видели коленасте и убодне термометре за температуру земљишта и кишомер. Присуствовали су припремању и пуштању метеоролошког балона са сондом, а накнадно и пратаили компјутерски и радарски кретање и податке које сонда мери на одређеним висинама. На крају посетили смо одељење за прогнозу времена где су наши ученици видели како се припрема права професионална прогноза, као и то шта је потребно да се научи да би се могло бавити овим послом. Особље РХМЗ Србије је показало изненађење и задивљеност постојањем, радом и опремљеношћу наше Школске метеоролошке станице и уз неке корисне предлоге и савете током посете овој установи договорено је да се сарадња настави и да се током следеђе школске године организује предавање за већи број ученика на договорену тему. Ко зна, можда ће се неко од чланова ˝Облачића˝ у будућности бавити метеорологијом.
Вода је поред ваздуха један од основних природних ресурса без кога на Земљи нема живота. Живот на Земљи зависи од природног кружног кретања воде. Вода никада не може нестати, али се може загадити. Забринута стањем вода на планети, Генерална скупштина Уједињених нација 1993. године донела је резолуцију да се 22.март обележава као светски дан вода. Циљ обележавања овог дана је повећавање свести код људи у вези са очувањем и развојем водених ресурса. Без воде човек не може издржати ни 7 дана, а без хране може преживети и до 26 дана ако редовно пије воду. Данас, око 40% светског становништва нема квалитетну воду за пиће, а 26% земаља нема довољно воде. Од укупне површине наше планете вода заузима 70%, а од површине воде, само 1% је вода за пиће. Ови подаци нам говоре да можемо бити сретни што имамо приступ питкој води. Коришћење нечисте воде у свету изазива око 80% болести. Приступ пијаћој води данас нема око 1/6 светске популације, а сваки четврти човек на планети умре од болести загађења воде. У неразвијеним земљама човек може да приушти себи око 5-10 литара воде дневно колико се потроши сваки пут када се иде у WC. Од недостатка воде, у свету сваки дан умре око 6000 деце млађе од 5 година тј. загађеност вода убија сваких 8 секунди а дете. Становништво планете расте, а резерве воде су све мање. Смањењем воде смањује се производња хране. Највећи загађивачи су отпадне воде из домаћинства, из пољопривредних земљишта и индустријских постројења. Вода чини 70% нашег тела, 75% људског мозга, она је носилац хранљивих састојака и кисеоника, помаже концентрацији и има кључну улогу у свим функцијама организма. Вода такође помаже у претварању хране у енергију, регулише температуру тела, а недостатак воде доводи до задржавања токсина у јетри, умора и деконцентрације. Због неодговорног бацања , реке и језера у нашој земљи су загађене. Ја знам да ви то не радите, али опомените оног ко то ради, јер очигледно неки људи незнају за шта служе канте и контејнери. Ако то не урадите, не опоменете, окренете леђа, то значи да одобравате такве поступке тј. ви сте саучесник у уништавању природе. Када извори питке воде пресуше, тада ћемо схватити колико нам вода значи, али тада ће бити касно. Другу планету немамо.Чувајмо воду! Чувајмо шуме! Чувајмо атмосферу! Учините то због себе и оних који долазе после вас. Бићу вам захвалан.
Од пре 40 година, на први дан пролећа , широм света обележава се Дан шума. Циљ постојања дана шума је подизање свести човечанства о значају шума. За опстанак наше планете велики значај имају шуме, Највећа корист од шума је производња кисеоника. Само једно стабло испусти чак 250 метара кубних кисеоника за годину дана, што је довољно за потребе два одрасла човека. Истраживања су показала да једна букова шума произведе 4 тоне кисеоника по хектару за једну годину. Шуме су нам неопходне за природну равнотежу и живот на Земљи. Лишће једног стабла старог 30 година, фотосинтезом може да разложи и до 120 кг фабричке прашине и да прочисти загађен индустријски ваздух. Људи обарају на милионе стабала како би добили дрво за храну, за грејање или изградили куће. Сеча се врши и да би се ови простори преобразили у оранице, пашњаке или сеоска имања.Годишње нестане око 16 милиона хектара шума на свету. Овај процес је данас највише изражен у областима тропских шума. Осим сечом, нестанак шума узрокују још пожари, болести, киселе кише итд. Неке земље тај проблем решавају сталним пошумљавањем уз контролу разних организација за очување шума. Данас је на нашој планети под шумом око 30% копнене територије. У Србији је под шумом 29% површине а циљ је да се до 2015. пошумљеност повећа на 42%. Очувањем шума продужавамо наш живот и живот наше планете.
